jos jedan zimski dan je prosao...pospan i mamuran, ne volim zimu, cini me pateticnom i preosetljivom nesposobnom da se posvetim drugima zaokupljena svojom samocom. Neko rece "neiskvaren iskustvom poseban slucaj samoce" lici mi na Antica...ko zna..ne mogu cak ni da prelistam biblioteku..kome li ja ovo pisem da mi je znati...