jos jedan zimski dan je prosao...pospan i mamuran, ne volim zimu, cini me pateticnom i preosetljivom nesposobnom da se posvetim drugima zaokupljena svojom samocom. Neko rece "neiskvaren iskustvom poseban slucaj samoce" lici mi na Antica...ko zna..ne mogu cak ni da prelistam biblioteku..kome li ja ovo pisem da mi je znati...

Zavole bela mirisna ruza crni bodljikavi trn.
Ti ne verujes meni, je li, dragi, da je ruza zavolela trn? I kada mu ona u jednu bisernu zoru rece kako
ga voli, on se grohotom i prezrivo nasmeja.
Ti ne verujes meni, je li, dragi, da se je trn prezrivo nasmejao?
A kada jednoga dana neko htede uzbrati belu mirisnu ruzu, trn mu izbode ruke. Ti ne verujes meni, je li, dragi, da mu je trn izbo ruke?


D. Maksimovic

Ako resis da zabolis

pa se drznes u necije srce pesnicom

il' blatnjavom petom

pogledaj ga u oci

mozda je u njima jezero a tvoja rec

kap sto preliva

seti se

ipak je usna stvorena da celiva

I leci

a ti bi preko necije posrnule senke

do visina

nemoj....za rec se ujedi I cuti....